- ROFESIONALNI PLAN LIČNOG RAZVOJA 2023 – 2024 - October 6, 2023
- The state of the organisation 2023: Ten shifts transforming organisations – The lessons for the Health Sector - October 5, 2023
- A strategic approach, analysis, and measurement of the digital readiness of hospitals, staff, local communities, and citizens - October 3, 2023
Priča o motivaciji, potrebama i osnovnim pokretačkim snagama koje pokreću ljude na rad, odricanja, požrtvovanost i razumevanje drugih je jedno od najaktuelnijih pitanja menadžmenta. Veoma često jednostavne potrebe i motivi zaposlenih se ne razumiju i ignorišu. Taj fenomen je posebno izražen u tranzitnim ekonomijama, posebno u sferama sive ekonomije, u kojim dominiraju najsuroviji oblici liberalnog kapitalizma, tj. nepoštovanje osnovnih ljudskih prava zaposlenih. Poštovanje zaaposlenih, kao ljudi i posebno građana nije samo dužnost i obaveza poslodavaca već mera uređenosti i poštenja jednog društva, tj. osnovnih vrednosti i etičkih principa na kojim počiva sistem. Osnovna tema današnjeg bloga jeste želja da pokažemo na primeru teorije hijerarhijskih potreba koje je Abraham Malsow, definisao davne 1954. godine, složenost i izazove motivacionih principa i zahteve prakse.
Abraham Malsow, je osnovne ljudske potrebe prikazao u obliku hijerarskijskih nivoa, u kojem su prikazane potrebe i želje koje ljudi žele da ispune. Osnovni nivoi potreba od vrha ka dnu su sledeći:
- Trascendentalnost: pomoć drugima da realizuju svoj potencijal
- Samopotvrđivanje (self-actualisation): realizacija potencijala, samo-aktelizacija, vrhunac u karijer, obavljanje poslova u kojim se u potpunosti primenjuju iskustvo i mudrost življenja
- Estetika (aesthetic): simetrija, red, lepota, ravnoteža
- Učenje (Learning): znanje, razumevanje, duševni mir, način mišljenja
- Poštovanje i ugled (estheem): moć, kompetentnost, nezavisnost, status,
- Pripadnost (belonging): ljubav, porodica, prijatelji, naklonost
- Fiziološke potrebe (phzsical): žeđ, hrana, smeštaj.
Maslow je potrebe opisao i definisao kao ‘hijerarhijske’ i zaključio je da onog momenta kad se određeni nivo potreba zadovolji one prestaju biti dalji izvor motivacije. Takođe, smatrao je da su potrebe nižeg nivoa uslov za potrebe višeg nivoa. To je bila i osnovna greška tog pristupa.
Kasnija istraživanja su potvrdila da umesto zadovoljavanja potreba po hijerarhijskim nivoima mi njačešće u isto vreme zadovoljavamo više raznovrsnih pootrebe u isto vreme. Međutim, najnovija istraživanja su potvrdila da se u motivaciji zaposlenih najčešće koriste donji hijerarhijski nivoi. Ta vrsta pristupa posebno je izražena u tranzitnim ekonomijama, u kojem vlasnici i nova elita smatraju da gornji ‘hijerarhijski’ nivoi pripadaju samo njima. Ta sebičnost i zagriženost koja je proistekla iz vlasničkog kapital odnosa, odsustva zaštitnih mera i definisanih pravnih standarda, te novog ‘liberalnog’ modela ponašanja, mora se menjati. Koncept promena mora da bude jedinstven napor svih – Vlade, države, društvenih institucija, organizacija i građana.
Za preduzetnike, posebno, vlasnike malih firmi veoma je važno da se spoznaju potrebe i želje zaposlenih i da u najboljem interesu rasta i razvoja firmi vode računa o motivaciji, zadovoljstvu i razvoju zaposlenih. Istovremeno, treba da povedu računa o svojim sopstvenim motivima, uspesima i željama. Zbog ogromnog rada koje traži mali biznis, na kraju životnog puta, obično se spozna da se neke lepe, važne i proritetne dužnosti zaborave i podcene. Mudrsot nalaže da otkrijete i da se pozabavite osnovnim potrebama i motivima onih koji su Vam najvažniji. Da biste zarad njih, manje Vas, otklonili sumnje i preispitivanja, kojim smo svi skloni. Covey, u svojoj čuvenoj knjizi, ‘7 navika uspešnih ljudi’ navodi da je čak i najveći psiholog, upravo, Abraham Maslou na kraju svog života, uprkos sreći, ispunjenosti i nesebičnoj podršci svojih potomaka, govorio o sopstvenoj aktualizaciji, koju je smatrao suštinskom ‘potrebom u hijerarhiji’ i koju je nazvao samo-transcendentnošću.
Na kraju, umesto zaključka, nemojte čekati na državu i društvo, da se uredi, organizuje i izgradi moralne i moderne principe ponašanja. Ne ugledajte se na one, koji si, možda, uspešni ali su zaboravili na kodeks, dužnost i poštovanje elementarnih prava zaposlenih. Pokušajte da sami menjate i priomenjujete novu praksu – razgovarajte i ocenite svoje zaposlene, otkrijte njihove ciljeve, želje i stremljenja i pokušajte, koliko god, možete da ih upitate za zdravlje, da ih pohvalite za ono što urade dobro i odgovorno i pokušajte da im pomognete da postignu svoju sopstvenu meru samo-aktualizacije. Možda će Vam, baš oni, vratiti ‘dug’ na neki drugi način kad dostignu najviši nivo potrebe – svoju sopstvenu, transcendentalnost.
Miodrag S. IVANOVIC
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.