Ukupni dug Grčke iznosi: 340 biliona evra, što iznosi oko 31 ooo evra po stanovniku. Veličina duga je i osnovni razlog za traženje finansijske podrške i novog zaduživanja da bi se obezbedilo vraćanje duga do 2014. Da bi se obezbedila ta vrsta podrške Grčka mora da donese drakonske mere štednje, privatizacije i smanjenje javnog sektora i posebno javne potrošnje. EU traži da se prodaju ili privatizuju javna dobra u vrednosti od oko 50 milijardi evra do 2014, što je približno 20 odsto od društvenog bruto proizvoda. Plate i nadokande u javnom sektoru moraju da se smanje za 15 odsto. Uz sve to, troškovi potrošnje po osobi u sledećih pet godina treba da se smanje za 1 270 evra. Opširnije videti,http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-13960947.
Stanje ekonomije može se najbolje videti po sledećim podacima: Vrednost akcija na Atinskom berzanskom tržištu je opala za 77 procenata od 2007 godine; Nezaposlenost mladih između 15 – 24 godine iznosi 43 procenta; Maloprodaja je opala za 18 odsto od 2008 godine. U istom periodu proizvodnja u industriji je opala za 30 odsto.
Razmere sive ekonomije, korupcije i neefikasnosti Vladinih institucija, državnih organa i uopšte vlasti može se videti po podatku da je utaja poreza u 2010 iznosila oko 3 000 evra godišnje po stanovniku. Istovremeno, Vlada se u istoj godini zaduživala za 2 150 evra po stanovniku. U Grčkoj se u proseku odlazilo u penziju sa 61 godinom života. Uz sve navedene brojke, zaposleni u javnom sektoru su tokom 2010 godine uz redovna primanja, primili oko 2 mesečne nadokande u bonusima.
Početak nevolja …
Prihvatanjem evra i napuštanjem drahme stvorio se utisak da država može neograničeno i lako da pozajmljuje novac i da finansira velike projekte poput olimpijskih igara. Istovremeno, posledice svetske krize nisu mimoišle ni Grčku, tako da je zemlja zatečena i nije bilo spremnosti za radikalne zaokrete, reforme i racionalizaciju ili uštede. Smanjivanje ekonomskih aktivnosti i po toj osnovi poreskih prihoda prinudilo je Vladu da finansira i isplaćuje benefite, plate i druge nadoknade stanovništvu po osnovu zaduživanja. Razlika između prihoda (taksi i poreza) i rashoda (isplata plata i benefita) bili su sve veće. Razmere tog nesklada izgleda da se prikrivao u zvaničnim statističkim podacima.
Zaoštravanje ekonomskih i socijalnih problema nastalo je kad su oni koji su posuđivali novac počeli da traže garancije i naplaćuju više bankarske interese. Sivi tokovi novca, siva ekonomija i utaja poreza, privilegija bogatih i neravnopravna raspodela dohodaka dovela je do sadašnje drame, tragedije i najveće ekonomske krize EU od njenog osnivanje 1957 godine.
Pouke i moguće posledice
Mnogi treba da izvuku pouke iz Grčke drame:
(1) EU mora da nastavi s radikalnim i temeljnim reformama trgovinske i političke asosijacije u oziljnu i uređenu zajednicu naroda s jasnom i čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom. ili, što je mnogo važnije, da preispita da li se može istim aršinima, istom politikomi jedinstvenom interesnom stopom Evropske centralne banke, upravljati s tri ili četiri različita regiona – centralna zona EU, zemlje severne Evrope, zemlje centralno-istočne Evrope, i zemlje latinske kulture, poput Portugala, Grčke i Španije.
(2) Kapitalizam kao sistem koji je zasnovan na maksimiziranju profita; kratkim povraćajima; neravnomernoj i neuređenoj raspodeli dohodaka; gramežljivosti i odsustvu bilo kave moralne ideje o humanosti, suživotu i pravičnosti, posebno bankarsko-finansijskih institucija; totalnoj dominatnosti kapital odnosa , gubi svoju vitalnost i postaje koji generiše ekonomske probleme ravnomernog rasta i razvoja, produbljuje socijalne nejednakosti i ne daje limitirane šanse za razvoj i prosperitet najmalađih, posebno dece.
(3) Srbija i njeni građani, posebno lideri političkih partija i politički establišment moraju da izvuku pouke iz drame jednog naroda koji nam je blizak, prijateljski i veoma sličan nama. Mudri i veliki narodi se suočavaju sa problemima – proaktivno na vreme i u interesu njenih građana. Ukoliko budemo čekali sačekaće nas dramatičan paket mera štedenje i racionalnijeg ponašanja po meri uloženog rada, uređenosti društva i sistema i uspostavljenih vrednosti jednog društva. Kompletan paket mera štednje možete videti na linku. http://www.bbc.co.uk/news/business-13940431.
Za EU i kapitalizam manje se brinem jer tu se ne može mnogo da se uradi i promeni. EU i kapitalizam su deo istorijskih i dugih procesa koji će se uređivati jer su, ipak, dominatno određeni i uređeni logikom interesa, racionlanosti i odgovornosti.
Proces promena i reformi u Srbiji će ići i teže i sporije jer danaašnja Srbija nije vođena velikim i progresivnim idejama, nema velikih i značajnih ljudi istorijskog kalibra i nije uređena po meri rada, poštenja i promocije uspešnih, talentovanih i najboljih. Bojim se da ni ovom prilikom, poput loših đaka, nećemo opet ništa naučiti ni skontati.
Miodrag S. IVANOVIC
Leave a Reply