Liderstvo se u našoj svakodnevnoj biznis praksi, veoma često, pogrešno shvata i tumači, posebno sa stanovišta uloge (1) zaposlenih i njihovog uvođenja u poslove unapređenja i ušteda, (2) organizovanja poslova upravljanja i rukovođenja, (3) dizajniranja organizacione structure, (4) definisanja međusobnih poslova i nadležnosti, (5) definisanja liderstva kao isključive obaveze top menadžmenta, i posebno, (6) razumevanja razlika između lidera i menadžera. Pogrešno shvatanje se može naći na svim nivoima i oblicima privrednog organizovanja, podjednako i u javnom i u privatnom sektoru. U vezi s tim, stanje svesti u razumevanju i poimanju koncepta liderstva, i praksa ponašanja zaposlenih i posebno, rukovodilaca limitira prosperitet i razvoj i društva i preduzeća.
Osnovni zadatak danasnjeg priloga jeste da na jednostavan način ukaže na važnost razumevanju koncepta i značaj liderstva, i posebno da definiše razlike između lidera i menadžera, i na kraju da ukratko objasni razlike i karakteristike rzličitih liderskih i menadžerskih karakteristika, stilova i načina ponašanja u svakodnevnom procesu donošenja odluka. S druge strane, razumevanju navedenih osnovnih pojmova je važno i sa stanivišta tekuće krize i fundamentalne neophodnosti da svi zaposleni počnu da proaktivno promišljaju kako i na koji način se postojeći poslovi mogu uraditi bolje, jednostavnije i ekonomičnije. Naravno, do takvog koncepta se tek dolazi ukoliko vlasnici, i svi menadžeri i svi zaposleni razumeju ulogu lidera, menadžera, timova i svoje individualne pozicije i radne zadatke. Uspon i prosperitet najboljih i najvećih komanija u svetu, kako je to ukazivao jedan od najuspešnijih biznig lidera u svetu Jack Welch, jeste uloga pojednica jer su oni osnovni izvor i snaga svih inovacija, rešenja i unapređenja, i uz to neophodnost shvatanja istine da se to može obezbediti samo ako se u procesu upravljanja omogući da se to znanje, volja i energija ljudi usmeri, podrži i prepozna.
Danas u Srbiji i na prostoru bivše Jugolsalvije mi smo daleko od te prakse ponašanja i zbog toga je važno da počnemo da učimo i primenjujemo elementarnih principe iz savremene prakse biznisa i menadžmenta.
Liderstvo – pojam i karakteristike
Liderstvo bi se moglo definisati kao process uticaja na performance, aktivnosti i ponašanje zaposlenih, te definisanje i dostizanje budućih ciljeva i pravca razvoja firme. Obično se uspešnost lidera i liderstva meri s posedovanjem četiri sledeća elementa, i to:
Ukus (Taste), tj. sposobnost da poseduje umeće da prepozna, odneguje i razvije talentovane buduće lidere;
Procenu (Judgment) da može da donese optimalnu odluku i teškim i kmpleksnim situacijama, u kratkom vremenu i bez postojanja prefektne baze podataka ili optimalnih informacija;
Sposobnost rada s ljudima (People skills) odnosno da može efikasno i efektivno da komunicira, motiviše zaposlene i da delegira svoje obeveze i poslove na svoje saradnike; i na kraju,
Karakter ličnosti (Charakter) koji podrazumeva posedovanje osobina, kao što su, integritet, proaktivnost (drive), optimizam, znatiželju (curiosity) i hrabrost
Navedene osobine su pretpostavka da se liderstvom utiče na nekoliko najvažnijih aktivnosti koje se od fundamentalne važnosti za razvoj i prosperitet firme, prvo, da ostvaruje pozitivan i stvralački uticaj na druge; drugo, da daje inspiraciju i da promoviše druge; treće, da pomogne zaposlenim i timovima ili grupama da realizuju svoj puni potencijal i stvaralaštvo; četvrto, da daje primer drugim i da definiše i postavlja standard ponašanja, i peto, da ohrabri i podrži zaposlene i timove da postignu sve donete ciljeve razvoja firme. Peter Drucker, čuveni američki autor, definiše lidera kao nekog ko ima svoje sledbenike, tako da se njegova aktivnost svodi na konstantan process uticaja, i davanje vizije i pravaca budućeg razvoja u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva.
Na osnovu svega navedenog postavlja se i pitanje – kako i na koji način definisati poziciju lidera u odnosu na različite nivoe organizovanja, kako i na koji način obrazovati i pripremati buduće lidere, i na kraju, mogu li se lideri nacili prepoznati i na najobičnijim poslovima, poput, rukovodioca ekipe, vođu patrole ili smenovođe. Ukoliko zaposleni svojim ugledom i primerom podstiču, motivišu i ostvaruju postavljene zadatke onda to jeste primer liderstva i liderskog ponašanja. Dakle, obični i mali ljudi su često lideri, u okivru, svojih poslova i radnih zadataka, a da pritom, niko u preduzećima to ne prepozna, spomene ili pohvali.
Lideri i menadžeri – razlike i specifičnosti
Najviše rasprava i dilemma se vodi oko razlika, poslova i specifičnost koje se odnose na lidere i menadžere. Menadžment se definiše kao process definisanja ciljeva i donošenje odluka kako i na koji način da se ti ciljevi ostvare uz optimanlo korišćenje resursa. Najvažnije razlike izmežu liderstva i menadžmenta daćemo u sledećoj tabeli.
| LIDERSTVO | MENADŽMENT |
| 1. Definiše viziju i misiju razvoja | Sprovodi i ostvaruje akcione planove |
| 2. Motiviše i inspiriše druge | Kontroliše i podstiče izvršenje zadateke |
| 3. Inovator koji podstiče druge na promene | Rešava probleme |
| 4. Podstiče najbolje u zaposlenim | Definiše radne poslove i radi sistematizaciju |
| 5. Prirodna nadarenost, sposobnosti i instikt | Obrazovan i kvalifikovan da obavi zadatak |
| 6. Verovanje da se rade pravi i važni poslovi | Realizacija definisanih pravih i važnih poslova |
| 7. Respekt, poverenje i sledbeništvo od driguh | Poslovi se obavljaju zbog pozicije i posla |
| 8. Kreira, inicira i razviju kulturu promena | Prihvata, potvrđuje i normira izvršenje. |
| 9. Spremnost na rizik i odgovornost | Odluke se donose u okviru ovlašćenja |
Iz gore navedene tabele, mogu se videti jasne razlike između lidera i menadžera. Jedno od pitanja je da li se lideri rađaju ili se mogui proizvesti. Podeljena su mišljenja i ima mnogi neslaganja oko toga, ali u novije vreme, sve su jasniji stavovi da se lideri mogu stvarati. Taj stav je rezultat i sve jačeg uticaja koji dolazi od strane mnogih biznis škola, posebno MBA.
Liderski i menadžerski stil ponašanja
Postoje različiti liderski i menadžerski stilovi ponašanja , i ti oblici se definišu spram procesa donošenja odluka, reagovanja na promene i krizne situacije i u odnosu na zaposlene. Osnovni stilovi ponašanja su: (1) autoritarni stil rukovođenja koji se obično vezuje za lidere koji donose sami odluke i bez diskusije; (2) demokratski stil rukovođenja je process u kojem se odluke donose procesom konsultacija, diskusija i u dogovoru ili uključivanjem zaposlenih; (3) paternalistički stil ponašanja jeste takav način u kojem lider sluša, objašnjava razloge i probleme, konsultuje se sa drugim, ali ne dozvoljava da semešaju u process donošenja odluka i njegova odluka je finalna; (4) birokratski tip rukovođenja je process u kojem se odluke donose u okviru strogo definisanih pravila i ograničenja koji usmeravju poslovanje i ponašanje komanija, i na kraju (5) laissez-faire liderstvo je process u kojem se odluke prepuštaju zaposlenim ili neposrednim saradnicima, u kojem će situacija iznedriti rešenje i sve se odvija bez kontrole.
Različiti stilovi liderstva se primenjuju spram karakteristika donosioca odluka, odnosno, karakteristika i ličnosti lidera, i posebno situacije u kojim se komanija nalazi. Svaki od stilova ponašanja je dobar i prihvatljiv u meri u kojoj kompanija ostvaruje prosperite i razvoj. Razlišite situacije koje nameću hitne odluke, poput krize i reagovanje na iznenadne udare, nameću da je autoritarno liderstvo, možda, najuspečnije i najefektnije.
Dr Miodrag IVANOVIC, Direktor Merituma
Leave a Reply