Svrhe, istraživačka pitanja i korišćenje mešovitih metoda istraživanja

Osnovni cilj bloga je da ukaže na značaj i sinergetski efekat kombinovanja kvantitativnih i kvalitativnih metoda istraživanja čijim kombinovanjem se dobija mešovita metoda istraživanja. Pre toga, definisaćemo i objasnićemo sadržaj i suštinu sva tri metoda istraživanja. U vezi sa odabarnim pristupom istraživanja posebno ćemo ukazati na važnost definisanja svrhe istraživanja, te definisanja relevantnih i validinih pitanja istraživanja. Osnovni akcenat je dat na definisanje efektnih i mešovitih pristupa u procesima istraživanja. Inspiracija za blog rezultat je čitanja i urađene recenzije za drugu knjigu profesora Živana Ristića, prijatelja i kolege, i posebno, video blog čuvenog metodologa  Džona Kresvela na osnovu kojih su urađene i prilagođene šeme u blogu.

1. Definicije metoda istraživanja

Veoma je važno da se razumeju definicije,  značenja, tumačenja, posebno, prednosti svake od tri metode istraživanja. U nastavku, daćemo kratke i precizne definicije svake metode.

(1) Kvantitativne metode istraživanja koriste i naglašen značaj daju objektivnim merenjima, statističkim, matematičkim ili numeričkim analizama na osnovu podataka koji su prikupljeni korišćenjem anketa, eksperimenata, posmatranja i monitoringa, upitnika ili obradom i kombinovanjem već postojećih brojčanih i statističkih podataka, trendova i činjenica. Videti Šemu1.

Šema 1.  Prednosti i nedostaci kvantitativnih istraživanja

(2) Nasuprot tome, kvalitativna istraživanja koristi tekstove, zapise, video, zvuk, priče i svedočanstva, intervjue, fokus grupe, etnografkse dokumente i detaljne preglede i iščitavanje literature i dokumenata radi razumevanja pojmova, događaja, ponašanja, mišljenja ili iskustava. Obično se koristi za analizu i razumevanje društvenih, organizacionih i individualnih ponašanja i generisanje novih ideja za istraživanje. Kvalitativna istraživanja obično se koristi u humanističkim i društvenim naukama, posebno u oblastima, kao što su: antropologija, sociologija, obrazovanje, zdravstvene nauke i istorija. Videti Šemu 2.

Šema 2. Prednosti i nedostaci kvalitativnih istraživanja

(3) Izraz ,,mešovite metode” odnosi se na nastajuću i sve rasprostranjeniju metodologiju istraživanja koja unapređuje sistematsku integraciju ili ,,mešanje” kvantitativnih i kvalitativnih metoda prikupljanja podataka kao i primenu različitih i kombinovanih metoda za analizu prikupljenih podataka. Mešoviti metod istraživanja naziva se različitim imenima, kao što su: ,,inegrativna istraživanja”, ,,istraživanja mnoštvom metoda”, ,,istraživanja pomešanim metodama”, pa je u vezi sa tim,  dato mnoštvo različitih pristupa i definicija tog metoda. Tako, na primer, Ristić (2011, s. 285) navodi devetnest definicija.

U Šemi 3. koja sledi, dat je sažet pregled karakteristika sva tri oblika istraživačkih metoda.

Šema 3. Karakteristike istraživačkih metoda

Koju ćete metodu koristiti zavisi od predmeta i sadržaja, ciljeva, svrhe i problema istraživanja, koji treba da se precizno definišu i obrade u Research proposal ili Predlogu istraživanjaVašeg rada. Research proposal ili Predlogu istraživanja treba po obimu da iznosi oko 1.200 do 1.500 +/- 10% reči za izradu završnih teza i projekata na osnovnim studijama, dok za magistarske studije i završne projekte, obim treba da iznosi oko 3.000 +/- 10% reči, i za PhD studije oko 5.000 +/- 10% reči. U svakoj od prijava, 40% teksta treba da se odnosi na pregled literature i identifikovanje najznačajnihih autora i eksperata iz oblasti istraživanja. Veoma je važno, da u tom početnom pristupu, posebno pregledom literature i konsultacijama s mentorom, definišete i odredite metode istraživanja i dominantne tehnike istraživanja koje ćete da koristite.

U Šemi 4. dati su osnovni dizajni istraživanja za sva tri oblika: kvantitativni, kvalitativni i mešoviti tip istraživanja. Od četiri navedena kvantitativna dizajna istraživanja, dodaju se često  survej (Survey) istraživanja i istraživanja koja su zasnovana na upitnicima ili anketnim listovima. Kvalitativni dizajn istraživanja pokazuje bogatstvo metoda istraživnja za proučavanje ljudskih fenomena, uključujući biografiju, studiju slučaja, istorijsku analizu, analizu diskursa, etnografiju, utemeljenu teoriju i fenomenologiju. O mešovitim dizajnima istraživanja govorićemo detaljnije u nastvaku bloga.

Šema 4. Dizajni istraživanja

Kao što možete da vidite, navedeni dizajni istraživanja samo pokazuju koliko je važno da razumete metodologiju naučnih istraživnja da biste dizajnirali relevantan i validan model istraživanja uz izbor adekvatnih tipova istraživanja.

2. Svrhe, ciljevi istraživanja i izbor metoda istraživanja

Prvi i veoma važan zadatak za istraživača jeste da definiše svrhu i ciljeve istraživanja, koji će onda da Vas dovedu do izbora metoda i posebno definisanja istraživačkih pitanja i/ili hipoteza. Postoji mnoštvo različitih pristupa u definisanju i tumačenju svrha i ciljeva kvantitativnih, kvalitativnih i mešovitih istraživanja. Svrhe istraživanja ovde su date, prosto da Vam pomognu kako i na koji način da definišete svrhu istraživanja Vašeg projekta ili istraživanja.

Tako, na primer, Ristić (2011, s. 26), pozivajući se na Newman i saradnike (2003, s. 175) identifikuje devet svrha istraživanja, i to:

„ (1) predviđanje; (2) obogaćivanje raspoloživih znanja; (3) lični, socijalni, institucionalni i/ili organizacioni doprinos; (4) merenje promene; (5) rezumevanje složenih fenomena; (6) proveravanje novih zamisli; (7) kreiranje novih zamisli; (8) informisanje korisnika, i (9) ispitivanje prošlosti.“

Ristić (2016, s. 100), navodi svrhe istraživanja koje je dao  Maxwell (1996, s.54-60; 2008, s. 220-221), identifikujući pet posebnih intelektualnih ciljeva (usmerenih na razumevanje nečega, na sticanje uvida u ono što se dešava i zašto se dešava) kvalitativnih istraživanja: (1) razumevanje značenja, za učesnike u istraživanju, događaja, (2) razumevanje posebnog konteksta u kojem učesnici dejstvuju i uticaja koji taj kontekst ima na njihove akcije, (3) identifikovanje neanticipiranih fenomena i uticaja i generisanje novih ,,utemeljenih” teorija o njima, (4) razumevanje procesa koji proizvode događaje i akcije, i (5) razvijanje uzročnih objašnjenja.

Teddlie i Tashakkori (2009, s.112) navode osam razloga za sprovođenje istraživanja, i to dva lična razloga, dva društvena i četiri razloga koja su  povezana sa unapređenjem znanja. Razlozi povezani sa unapređenjem znanja su: (a) generisanje i proveravanje novih zamisli i inovacija, (b) objašnjvanje odnosa uzroka i posledica, (c) razumevanje kompleksnih fenomena i (d) predviđanje. Društveni razlozi su: unapređivanje društva i njegovih institucija i osnaživanje grupa koje su u nezgodnom položaju.

Nadamo se da ćete  na osnovu datih primera, lako i jednostavno, da definišete svrhe istraživanja za Vaše istraživanje. Nakon toga treba da definišete naučni ili praktični problem istraživanja koji su tipično izraženi upitnim rečenicama – istraživačkim pitanjima. Istraživačka pitanja određuju (1) sadržaj, obim i granice istraživanja;  (2) koji su podaci i informacije relevantne i validne; (3)  izbor dizajna istraživanja; (4) osnovni skup i način uzorkovanja; (5) izbor, metoda, tehnika i procedura prikupljanja podataka; (6) analizu i evaluaciju podataka; (8) tumačenje rezultata i izvođenje zaključaka na osnovu rezultata istraživanja.

Istraživačka pitanja se različito razvrstavaju i obično se dele u dve grupe, i to: (1) deskriptivna istraživačka pitanja, s pitanjima, šta, ko, kada i gde? i (2) eksplanativna pitanja, kako i zašto? Pritom, veoma je važno da znate da su kvantitativna istraživačka pitanja mnogo specifičnija i uglavnom pripadaju sledećoj vrsti pitanja, i to: (1) deskriptivnim pitanjima, (2) komparativnim pitanjima i (3) pitanjima koja se tiču povezanosti između dveju ili više promenljivih.

Kvalitativna pitanja su otvorena, objektivna, neutralna i nastoje da ispitaju, otkriju, opišu, razumeju socijalne procese i čovekova iskustva u određenom kulturnom, vremenskom i socijalnom kontekstu. Jedna od značajnih razlika između kvantitativnih i kvalitativnih pitanja, jeste da su prva obično definisana i precizno određena pre sprovođenja istraživanja, dok se kvalitativna pitanja postvaljaju pre i posebno u toku sprovođenja istraživanja.

Istraživačka pitanja i ciljevi istraživanja kod mešovitih metoda zahtevaju upotrebu i integraciju kvantitativnih i kvalitativnih pristupa i metoda. Postavljanje i definisanje istraživačkih pitanja u mešovitim istraživanjima pruža mnoštvo mogućnosti, kao na primer: (1) postaviti posebno kvantitativno i kvalitativno istraživačko pitanje a potom definisati i postaviti istraživačko pitanje za istraživanje s mešovitim metodama; (2) postaviti obuhvatna i integrisana pitanja koja potom treba raščlaniti na kvantitativna i kvalitativna pitanja na koje treba naći odgovor; (3) postavljati specifična pitanja za svaku fazu istraživanja, pa ako je prva faza kvantitativno istraživanje, postaviti pitanja za tu vrstu istraživanja, a ako je faza kvalitativna onda se definišu kvalitativna pitanja. Kao što vidite, postoji mnoštvo opcija kombinovanja u zavisnosti od mešovitog modela istraživanja, samih rezultata istraživanja, posebno traženja odgovora na kompleksne i dinamične probleme istraživanja.

3. Ključne karakteristike mešovitih istraživanja

Na osnovu svega što smo da sada pokazali mogli bismo precizno da definišemo osnovne karakteristike mešovitih metoda istraživanja, koji su dati u Šemi 5.

Šema 5. Ključne karakteristike mešovitih metoda istraživanja

Mešoviti metod istraživanje je sve popularniji i sve se više koristi zbog prednosti koje donose kombinovani metodi kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Prednosti su sumirane u Šemi 6. koja sledi.

Šema 6. Suština i karakteristike mešovitih istraživanja

Kod izbora i kombinovanja kvantitativnih i kvalitativnih istraživačkih metoda treba da se poštuju principi i pravila korišćenja svake od tih metoda, koji su dati u Šemi 7.

Šema 7. Pravila i rigorozni postupci primene kvantitativnih i kvalitativnih istraživanja

Kao što vidite, uspeh istraživanja podrazumeva datativnih i kvalitativnih istraživanja razumete suštinu i rigoroznu logiku svakog od tri tipa istraživanja. Jednostran, brz, subjektivan i površan pristup Vam neće obezbediti dobro iskustvo u bilo kojoj fazi istraživanja. Najveći uticaj imaćete u dobijenoj bazi podataka s opisnim, generalizovanim i neupotrebljivim podacima za ozbiljna, utemeljena i naučna zaključivanja.

4. Osnovne metode i dizajni mešovitih istraživanja

Osnovne metode i dizajni mešovitih istraživanja rade se kombinovanjem nekoliko elemenata, koji uključuje: tipove (triangulacioni simultani, unedreni, eksplanatorni sekvencijalni, eksploratorni sekvencijalni); varijante (konvergencija, unedreni, praćenje objašnjenja, razvijanje instrumenata); vreme (simultano, sekvencijalno, sekvencijalno kvantitativno praćeno kvalitativnim, sekvencijalno kvalitativno praćeno kvantitativnim); status (jednak, u kojem oba tipa istraživanju imaju isti značaj; nejednak, u kojem postoje dve opcije, u prvom,  obično se daje prednost kvantitativnom, a u drugom slučaju kvalitativnom istraživanju); i mešanje metoda, koja su data u notacijama, koji pokazuje odnos između kvantitativnih i kvalitativnih istraživanja. Kao na primer, jednak pristup: KVAN+KVAl; nejednak: KVAN (kval); KVAL (kvan); ili sekvencionalni KVAN–kval, ili KVAL–kvan.

U Šemi 8. dat je prikaz eksplonatornog sekvencijalnog dizajna u kojem se prvo kvantitativnim istraživanjem, prikupljaju, analiziraju i dobijaju kvantitativni rezultati, koji se potom dodatno objašnjavaju i tumače kvalitativnom bazom podataka i rezultatima istraživanja. Takođe, kvantitativni podaci mogu se koristiti za odabir za kvalitativno istraživanje, prema određenim kriterijumima.

Šema 8. Eksplonatorni sekvencijalni dizajn

Eksplorativno sekvencijalni dizajn koristi se da bi se kvalitativna eksploracija – prikupljanje analiza i dobijeni nalazi,  proverili korišćenjem objektiviziranih, kvantitativnih testova i statističkih analiza.

Šema 9. Eksplorativni sekvencijalni dizajn

Konvergentni dizajn se koristi, kao što je prikazano u Šemi 10, kao proces paralenog pristupa i korišćenja kvantitativnog i kvalitativnog istraživanja, u isto vreme i nezavisno jedan od drugog. Pristupi i dobijeni rezultati se mešaju tokom interpretacije rezultata. Takvim pristupom obezbeđuje se sveobuhvatnije razumevanje pojave koja se istražuje.

Šema 10. Konvergentni dizajn

Unapređeni razvijeni mešoviti dizajn kombinuje složeniji, zahtevniji i bogatiji istraživački dizajn koji jednu ili više metoda osnovnog dizajna kombinuje s dodatnim okvirom ili modelom istraživanja (eksperimenti, studije slučaja, utemeljena teorija) kojim se dobija unapređeni dizajn. Na taj način mešoviti i unapređeni mešoviti model daju sinergetski efekat, koji bi mogao da se izrazi kao, 1+1 = 3.

Šema 11. Unapređeni razvijeni mešoviti dizajn

Kombinovanje istraživanja (kvantitativno plus kvalitativno) nije samo prosti zbir njihovih zajedničkih prednosti već novi rezultat s dodatnom vrednošću koji obezbeđuje: (1) efektnije i objektivnije prikupljanje informacija; (2)  rigorozniju, logičniju i sveobuhvatniju analizu, i (3) relevantne i validne naučne  rezultate.

Zaključak

Kao što ste mogli da vidite, svaki od metoda istraživanja ima svoje prednosti i neodostatke. Izbor prave i najbolje metode istraživanja zavisi od mnoštva faktora, oblasti istraživanja, naučnog ili praktičnog problema, ciljeva, sadržaja, predmeta, svrhe istraživanja i posebno istraživačkih pitanja i hipoteza. Mešoviti metod istraživanja je sve više prisutan u naučnim i praktičnim istraživanjima jer objedinjuje i pruža sinergetski efekat i veću korist od prostog kombinovanja kvantitativnog i kvalitativnog metoda istraživanja. Bogatstvo dizajniranja i kombinovanja različitih metoda i tehnika prikupljanja informacija (primarni i sekundarni pristup) te korišćenja različitih metoda i tehnika za analizu, obradu i evaluaciju podataka pruža Vam mnoštvo inovativnih, inspirativnih i specifičnih pristupa za efikasnost i efektivnost Vaših istraživanja.

Refrence:

1. Ristić, Ž. (2011) Kvantitativna, kvalitativna i mešovita istraživanja, Metodološki aspekti, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.
2. Ristič, Ž. (2016) Objedinjavanje kvantitativnih i kvalitativnih istraživanja, ECPD, Univerzitet za Mir UN, Beograd.
3. Creswell, J. (2013) What is Mixed Methods Research, dostupno na https://www.youtube.com/watch?v=1OaNiTlpyX8 [Pristupljeno: 20. novembra 2021.]
4.  Creswell, J. (2015)  Stories of Research to Reality: How the Social Sciences Change the World, dostupno na https://www.youtube.com/watch?v=IkMeOYW-r5Q [Pristupljeno: 20. novembra 2021.]
5. Creswell, J. (2013)  Developing Mixed Methods Research, dostupno na https://www.youtube.com/watch?v=PSVsD9fAx38&list=RDCMUCBvwezCD-116EczfhJIO5SQ&index=3 [Pristupljeno: 20. novembra 2021.]
6. Creswell, J., Creswell, D. (2018)  Research Design: Qualitative, Quantitative, and Mixed Methods Approaches, SAGE Edge, International Student Edition, London.
7. Creswell, J. (2008) Research Design: Qualitative, Quantitative, and Mixed Approuches, SAGE,  London.
8. Saunders, M., Lewis, P., Thornhill, A. (2007) Research Methods for Business Studies, Fourth Edition, FT & Prentice Hall. London.
9. Formplus Blog (2004) 15 Reasons to Choose Quantitative over Qualitative Research, dostupno na https://www.formpl.us/blog/quantitative-qualitative-research [Pristupljeno: 20. novembra 2021.]
10. Scribbr (2021) How to create a research design, dostupno na https://www.scribbr.com/methodology/research-design/ [Pristupljeno: 20. novembra 2021.]

 

Prof. dr Miodrag S. Ivanović