U tranzitnim društvima s dominatnim neo-liberalnim konceptom pojavile su se mnoge političke opcije i partije koje su se svrstavale i pozicionirale kao leve, desne ili partije centra. Pripdanici i članovi partija, posebno bivši komunisti, odjednom su se počeli određivati i nazivati … demokratama, liberalima, socijalistima, radikalima, demohrišćanima, socijal-demokratama, leberal-demokratima, socijal-liberalima, socijalistima i svi oni drugi, koje je teško svrstati u bilo koju od ovih tradicionalnih političkih ideja i opcija, koji su se organizovali za pokrete obnove, zajedništva, jedinstvene ideje i inicijative. Različita opredeljenja i politička svrstavanja ponajviše su bila određena željom za vlašću, promocijom i ličnim interesom. Logika, suštima i politička pozadina opredeljenja retko je bila pretočena u ideale i prncipe za koje su se zalagali ’pravi’ socijalisti, liberali ili demokrate. Poznajem ’političare’ i bio sam svedok njihovih radikalnih promena, menjanja članstva i pristupanja partijama s predznakom demokratske, liberalne ili socialdemokratske orijentacije. Promene nisu bile zasnovane na vrednostima, ubeđenjima ili političkim principima. Naprotiv, promena političke pripadnosti donosila je novu promociju, šansu za bolje mesto, ponudu i karijeru. 
Zbunjeni i iznenađeni građani! Za obične građane koji su ostali verni tradicionalnim prinipima vrednosti, poput slobode, ravnopravnosti i zajedničkog života, … jednostavno, vođeni idejama običnog porodičnog života, rada i dostojanstvenog življenja, novi trendovi i bujanje političkih partija i inicijativa unelo je zabunu, nesporazume i razočaranje. Između ’nove’ političke klime, ’novih’ partija i ’novih’ lidera i građana u poslednjih dvadeset godina stvorio se dubok jaz, nepoverenje u institucije sistema, političke partije i sadašnje lidere. Demokratski procesi u kojim se poštuju nacionalni, državni i interesi građana izgubio je legitimnost, veru i podršku. Osnovni razlog takvog stanja jeste razrušen vrednosni i moralni sistem starog društva, tako da u međuvremenu novi tranzitni sitem nije popunio prazninu s novim građansko-liberalnim ili demokratskim vrednostima. Te vrednosti neće se lako i jednostvano uspostaviti bez stabilnog društva, jakih instituicije, obrazovanih i građana koji su vični da učestvuju i budu deo političkih procesa, posebno da umeju da biraju najbolje spram nacionalnih i drugih interesa i vrednosti. Za to, nažalost, potrebno je vreme, enegija i mudrost naroda. U nedostatku toga, za stvaranje jednog liberala, social-demokrate ili socijaliste potrebne se dve ili tri genearcije koje sa čašću, verom i poštenjem razvijaju i uzdižu političku ideju i opciju u koju veruju. Levo – Desno: razlike i pristupi Levo – desna ili desno-leva politička opcija ili levo-desni politički milje se koristi da bi se klasifikovale i utvrdile razlike između političkih partija, političkih pozicija ili političkih ideologija. Krajnosti između leve i desne pozicije se koriste da bi se lakše identifikovale razlike, pogledi i izbori političkih i ekonomskih mera, politika i stavova. Međutim, treba naglasiti da se te opcije i razlike najčešće nalaze između krajnje leve i krajnje desne opcije. Razlike između levih i desnih opcija potiču iz doba Francuske revolucije kada su se pojavile bitne razlike oko uređenja društva, od apsolutne monarije (Desna opcija) do ograničavanja i umanjenja ovlašćenja kralja (Leva opcija). Osnivanjem Francuske republike 1871 godina gledišta i pozicije između leve i desne opcije su se radikalno razlikovale oko uređenja mlade republike. Zastupnici leve ideje su verovali u slobodau, bratstvo i jednakost i stvaranje zajednice koja će ujedninjavati građane Francuske bez obzira na poziciju i klasno opredeljenje. Na desnoj strani nalazila se konzervativna Francuska, koja je počivala na konzervatizmu seljaštva, crkve i vojske koji su bili skeptični prema progresu i demokratiji i koji su verovali u jaku izvršnu i elitnu vlast. Tokom 19 veka, najčešće, razlike su se ispoljavale u opredeljenjima između monarhista i republikanaca. Danas, se razlike između leve i desne opcije, najčešće, mere po organizovanju i uređenju Vlada, država, partija i institucija u odnosu na individualnih slobode, političke slobode i organizovanje ekonomije. Levičari veruju da je državna zajednica i jaka vlada mnogo važnija od individualne slobode i individualnog organizovanja. Jaka država, s jakom vladom osnovni je zamajac i pokretač socijanle pravde, promena i dostizanja ideala ravnopravnosti. U vezi s tim, veruju da treba da intervenišu, uređuju i organizuju građane da bi obezbedili socijalnu jednakost, pravdu i ideal uređene zajednice. Zbog tih razloga, levičari obično formiraju ’velike’ vlade s jakim javnim sektorima, centralnim organizovanjem i centralnom kontrolom i raspodelom budžeta. Levičari veruju u suštinsku jednakost koja treba da se obezbeđuje implementacijom socijane pravde preko redistributivne i socijalne ekonomske politike. Desničari, naprotiv, veruju da je građanin, individualizam i individualno organiziovanje mnogo važnije od države. Konzervataivne i desničarske partije reorganizuju nasleđene velike vlade, decentralizuju, privatizuju i smanjuju javni sektor verujući da vlada ne treba da se upliće i meša u život i izbor građana. Uplitanje vlade u život građana je u suprotnosti sa individualnim i građanskim slobodama. Reorganizovanje i smanjivanje javnog sektora zamenjuju s inicijativama preduzetništva, podrškom malih i srednjih preduzeća. Vrhunski princip uređenja ekonomija zasniva se na mehanizmu ponude i tražnje, odnosno, verovanju da je tržište, tj. nevidljiva ruka Adama Smita najoptimalniji i najracionalniji mehanizam u uređenju odnosa na tržištu. Konzervativne partije zastupaju princip formalne jednakosti. 
Levo i desno gledište na tržište Leve i desne partije imaju različito gledište oko organizovanja, uloge i korišćenja tržišta. U Evropi u zemljama s takozvanim socijanim konceptom socijalizma tržište je uređenije, organizovanije i više regulisano. U društvima anglo-saksonskom modela (Engleska, USA) tržište je osnovni mehanizam alokacije resirsa i raspodele prihoda, veoma često organizovano i uređeno po meri bogatih i povlašćenih. U tranztinim društvima, posebno bivšim zemljama socijalizma – tržište je neuređeno, neorganizovano i funkciniše po mehanizmima neo-liberalnog koncepta iz ranog perioda kapitalizma. Monopolska i zaštićena pozicija za privilegovane, sprega politike, neformalni uticaji, dominantnost sive ekonomija,slaba vladavina prava, divlje i nelegalne privatizacije, samo su neke od karatkteristika današnjih tranzitnih društava. Takva situacija dovela je do potpunog osiromašenja i gotovo, nestanka srednje klase, visoke zaposlenosti i uništavanja značajnih privrednih kapaciteta. Upravo zbog tog i takvog stanja veoma je važno da se razumiju ideje, političke platform i opcije s kojim pojedine partije i političari žele da dobiju podršku građana. Miodrag S. IVANOVIC
Leave a Reply