- Why I Was and Remain a Yugoslav - June 2, 2025
- Analysis and evaluation of the final version of the PhD text – The most importan questions - July 16, 2024
- Leadership andself – assessment: how to find the best way to improve yourself? - February 29, 2024
Rast i razvoj jedne države ili ono što zovemo ekonomijom rasta je često najobičnija igra brojeva i zakona koji proističu iz te logike. Zemlje s ograničenim i malim tržištima, limitiranom tražnjom i slabom kupovnom moci stanovništva, nedovoljnim ili slabim resursima imaju već ugrađenebarijere rasta. Preduzeća u malim ekonomijama su takođe limitirana sa stanovišta veličine kapitala, serija proizvodnje i posebno, sposobnosti ulaganja u istraživanje i razvoj. Ukoliko se limitirani ekonomski potencijali kombinju s lošim političkim sistemom, nedgovornim demokratskim opcijama i s narodima koji misle da su sami sebi dovoljni, zatvoreni i izolovani onda je to siguran put u tragediju koji vodi raspadu i krvavim raspletima. Optimalnija varijanta i kod malih i kod velikih naroda i država je opcija udruživanja, povezivanja formiranjem ekonomskih, carinskih, monetarnih i drugih formi za podsticanje saradnje, trgovine, potpomaganje i zaštite sopstvenih nacionalnih i državnih interesa.
Kako stvari stoje danas u svetu i kako mi radimo na prostoru bivše Jugoslavije? Pogledajmo fakte o stanovništvu, tržištima i resursima, te procese intergracija i povezivanja u svetu. Nadam se da će te jednostavne brojke pokazati razmere naših ograničenih politika, odsustva brige za odgovornost i budućnost podeljenih i zavađenih država kojim pripadamo.
Veličina i moć ekonsomkih asocijacija i udruživanja
Uvećavanje bogatstva i blagostanja država i naroda je osnovni cilj ekonomskih integracija i formiranja ekonomskih unija i slobodnih trgovinskih zona. Brža, obimnija i kvalitetnija trgovina (uvoz i izvoz) između članova unije dovodi do bržeg rasta bruto društvenog proizvoda – BDP a samim tim i do uvećanja bogatstva i blagostanja naroda. Sledeći razlog za integracije je postizanje konkurentnosti i efikasnosti udruženih i pojedinačnih ekonomija, postizanja prednosti ekonomija obima, obaranje troškova po jedinici proizvoda, produktivnija i efikasnija proizvodnja, posebno, brže kretanje roba, kapitala i usluga. To je i osnovni razlog za stalne i nove forme regionlne i globalne integracije i formiranih trgovinskih i ekonomskih poput EU – Evroska unija;ASEAN – Asocijacija južno-istočnih nacija Azije; NAFTA – Severno američka slobodna trgovinska zona; SACN – Unija južno amrečkih nacija; EUC – Evroazijka ekonomska zajednica;CEPEA – Sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo za istočnu Aziju; TAFTA – Transatlanska slobodna tgovinksa oblast, itd.
Faze i nivoi ekonomske integracije su različiti I postepeni. Stepen ekonomskih integracija mogao bi se posmatratii u šest faza, i to: (1) Prfererencijalna trgovinska zona – Preferential trading area; (2) Zona slobodne trgovine, monetarna unija – Free trade area, Monetary union; (3) Carinska unija, Zaajedničko tržište – Customs union, Common market;(4) Ekonomska unija, carinska i monetarna unija –Economic union, Customs and monetary union; (5) Ekonomska i monetarna unija & fiskalna unija – Economic and monetary union &Fiscal union; (6) Kompletna ekonomska integracija – Complete economic integration.Procesi i faze potpune ili delimične ekonomske integracije nisu ni laki ni jednosatvno. To su složeni, kompleksni i ponekad veoma dramatični procesi razvoja i harmonizacije različitih nivoa ekonomija, različitih privrdnih struktura, kulturnih nalseđa i nacionalnih orijentacija. Poslednji događaji u EU potvrđuju to na dramatičan i tragičan način. Videti više o tome, BBC News – Eurozone emergency deal: Key elements. Rešenje za EU je nastavak integracija, posebno formiranjem fiskalne unije i jačanja poluga političkog sistema. Umesto EU u novije vreme ćemo sve više čuti o Sjedinjenim Državama Evrope, posebno za zenlje koje koriste EURO, i druge i različite tipove savezništva i partnerstava. Povratka i odstupanja nema. Logika konkurencije i nova preraspodela uloga, pozicija i uzdizanje novih sila kao što su Kina, Indija, Brazil i Rusija, traže i podrazumevaju nove uloge, nova partnerstva i novi pristup, ne samo u EU već i u svetu.
Udruživanja i integracije su nužnost i odgovor na postizanje konkurentske moći. Borba za tržišta, efikasnost i globalizaciju su davno započeti. Pogledajte brojke i partnerstva. EU – 492 380 000 stanovnika; NAFTA – 380 miliona stanovnika; ASEAN pokriva oblast od oko 4.46 miliona km², 3% od totaln epovršine Zemlje, sa oko 600 miliona stanovnika ili oko 8.8% stanovnika od ukupnog broja stanovnika na zemlji. U 2010, kombinovnai nominalni GDP porastao je na oko 1.8 trillion američkih dolara. Na taj način ASEAN kao posebna zona ili proctor zauzima deveto mesto u svetu po obimu i ekonomskoj snazi. Proces integracija se i dalje nastavlja, tako je formiran ASEAN – Australia – New Zealand Free Trade Area (AANZFTA) kao slobodna trgovinska zona između ASEAN , Austrailije i Novog Zelanda; ASEAN–China Free Trade Area; ASEAN–India Free Trade Area; ASEAN–Japan Comprehensive Economic Partnership (AJCEP); ASEAN–Korea Free Trade Area. Osnovni cilj navedenih sporazuima jeste da se obezbede bolje startne pozicije za jednostavnije procese saradnje i trgovine, posebno da se u skorijem periodu, obezbedi slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi.
Ostali svet – pouka i mudrost mogućeg kopiranja
Za evropski i posebno, naš balkanski mentalitet da sa nepovrenjem, s visine i s našom ‘posebnošću’ i ‘superiornošću’ gledamo na ostali deo sveta, navodim nekoliko primera trgovinskih i drugih asocijacija koje na ubedljinačin pokazuju da mi na Balkanu zaostajemo po idejama i praksi udruživanja, ujedinjavanja i integrisanja. Pogledajte i pročitajte linkove o iskustvima iz ostalog dela sveta: (1) Arapska carinska unija koja je osnovna i proglašena na skupu Arapske lige – Arab League‘s na Arab Economic and Social Development Summit2009 godine s idejom da do 2015 postane carinska a do 2020 zajedničko tržište; (2) Centralno američki integracioni system – Central American Integration System – CAIS je ekonomsko, kulturna i politička organizacija osnovna februara 1993 s idejom da razvija regionalni mir, političke slobode, demokratiju i ekonsomski razvoj; (3) Zajednica Anda – The Andean Community je carinska unija koja uključuje zemlje Bolivije, Kolumbije Ekvadora i Perua. Ta oblast ima oko 98 miliona stanovnika I GDP iznosi oko 745.3 milijarde dolara u 2005; (4) Zajednica Karabijen – The Caribbean Community (CARICOM) je organizacija koja uključuje 15 Karabijen nacija s osnovnim ciljem da koordinra ekonomsku politiku i planira budući ekonomski razvoj regiona. Funkcioniše kao jedinstveno regionalno tržište; (5) Carinska i ekonomska unija centralne Afrike – The Customs and Economic Union of Central Africa, formirana je kao carinska unija (customs union) sa (free trade area) između članica i s jedinstvenom zajedničkom eksternom tarifom (common external tariff) za uvoz iz drugih zemalja. Takođe, potpisan je sporazum o osnivanju ekonomske i monetarne zajednice sa zajedničkom valutom; (6) Carinska unija između Rusije, Kazahstana i Belorusije – The Customs Union between Russia, Kazakhstan and Belarus koja je formirana 2010. Postignut je zajednički sporazum o ekonomskoj integraciji i ukidanju carinskih barijera između tri zemlje; (7) Istočno Afrička zajednica – The East African Community (EAC) je medjuvladina organizacija koja obuhvata pet zemalja i to: Burundi, Kenija, Ruanda, Tanzanija i Uganda. To je jedan od stubova buduće integracija u ovom delu sveta; (8) Savet za saradnju arapskih država Glofskog zalliva – The Cooperation Council for the Arab States of the Gulf je politicka i ekonomska unija s osnovnim ciljem da promoviše i razvija saradnju i trgovinu u tom delu sveta; (9) Zajedničko tržište Južne Amerike – Common Southern Market (Mercosur or Mercosul) je ekonomski i politički sporazum izmežu Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja. Bolivia, Čile. Kolombia, Ekvador i Peru imaju status člana; (10) Zapadno Afrička ekonomska i monetarna unija – The West African Economic and Monetary Union je organizacija koja se sastoji od osam zapadno Afričkih država. Organizacija je osnovana radi promovisanja ekonomskih integracije između zemalja koje koriste franak kao zajedničku valutu.
Integracije i udruživanje – šansa za uticaj, zaštitu inters i promovisanje regiona
Udruživanje i formiranje grupacija – političkih, ekonomskih ili lobija je naličje i mera današnje politike. Debate, pregovori i rešavanje krize se vodu u tzv. G klubovima: najnoviji G2 (SAD i Kina), G8, G20, koji bi trebalo da vode računa o dobrobiti i interesima sveta, obično se završe s rezolucijama i rešenjima koja štite bogate i moćne. Uticajne odluke se donose po meri najvećih, bogatih i onih s najvišom moći i uticaja. Kompromisi se prave na račun zemalja i naroda koji nemaju ekonomsku, političku ili finansijsku moć, uticaj ili resurs. Svet je određen, definisan i vođen logikom interesa. Nasuprot toga, prostor bivše Jugoslavije, još uvek je zapreten, podeljen, omeđen i vođen: (1) sa manje ili više prikrivenim nacionalističkim partijama; (2) liderima bez vizije, mudrosti i ideja; (3) izgubljenim i zbunjenim narodima, koji su zatečeni ili bolje reći zaprepašćeni odsustvom elementane brige za nacionalni prosperitet i državni inters.
U takvim uslovima teško je definisati bilo kakvu racionalnu opciju i održivu viziju razvoja. Rascepkane države s ograničenim resursima, malim stanovništvom i ograničenim investicijama ne mogu otpočeti bilo kakav preporod ili ubrzani razvoj ni na kratak ni na dugi rok. Male i neefikassne kompanije s naših prostora, ne mogu ni u jednoj oblasti, da se konkurentski nose sa kompanijama razvijenijih zemalja.
Imitiranje i učenje od drugih …
Najveći u svetu –Kina, Indija, Brazil i Rusija, nalaze interes da se udružuju, oblikuju političke odluke, štite interse i pokušavaju da menjaju svet i njegove institucije. U svim delovia sveta – Aziji, Africi i Latinskoj Americi, zemlje se udružuju, prave ekonomske, trgovinske i monetarne unije, zarad ekonomske i političke moći, zajedničkog i jedinstvenog uticaja i prosperiteta naroda. Udružuju se zemlje i narodi koji su međusobno ratovali, krvavili i međusobno se uništavali. Razvaline i zločini prošlosti se nadilaze – zahtevima globalizacije, ekonomskog interesa i političkim pragmatizam.
Prostor bivše Jugoslavije ili Zapadni Balkan pre ili kasnije moraće da sledi tu prostu logiku interesa, zakonitost malih i velikih brojeva i zakona ekonomija. Što pre dođemo do pameti, do oprosta i zaborava naših tragičnih sukoba i zločina možda ćemo logikom interesa naučiti da se poštujemo i cenimo kao susedi i partneri. Za to će nam trebati mudrosti, sreće i ponajviše – velika sila, muka ili nevolja – da nas opameti i pokrene. Sila nametnute nužnosti ka promenama mogla bi da dođe kao posledica najnovije kriza sveta i EU. Ograničene opcije i suočenost s nama samima – siromaštvom, nezaposlenošću, bedom i socijalnim nemirima, možda donese, ono što nam nedostaje: patriotizam koji je oličen u brizi za prosperitet države, logične odluke koje su zasnovane na logici interesa i posebno poštovanje drugih naroda i suseda.
Miodrag S IVANOVIC
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.