Nacionalni interes Srbije – Reforma javnog sektora: depolitiozacija, profesionalizacija i transparentnost

Ugled i opšti imidž zemlje, posebno privlačnost za direktne i inostrane investicije ponajviše zavisi od stanja i  efikasnosti javnog sektora.  Zemlja se meri i ocenjuje po stanju u javnom sektoru, kao što su obrazovanje, zdravsto, bezebdnost i sigurnost, efikasnost  državne službe  i administracije, i sasvim jednostavno, ukoliko je stanje u tim oblastima dobro –  opšti kvalitet života u tim i takvim zemljam se ocenjuje kao dobar i prihvatljiv.  Ukoliko zemlja uspe da obezbedi visok standard u navedenim oblastima onda, kao posledica opšte uređensoti,  građani su  ljubazniji, predusetljiviji, dobri domaćini i mogu da ’progovore’ i na nekom od stranih jezika, da objasne i pokažu ponešto od nasleđa, da upute, objasne uz stpljenje i toleranciju.

Sadašnja percepcija, utisak i privlačnost Srbije za inostrana ulaganje i investicije je nizak. Ta ulaganja ne mogu da obezbede obnovu i bilo kakav pomak u privrednom rastu i razvoju. Jednosatvno, današnja Srbija mora veoma hitno da unapredi efikasnost, organizovanost i gostoprimstvo  za  one koji dolaze, posećuju i žele da ulažu. Po ličnoj oceni i nakon četiri godine rada i poslovanja  s konsultantskom firmom u Srbiji, sa sedištem u Beogradu,  u poređenju sa Engleskom,  moja produktivnost i  efikasnost je manja za oko 40 odsto. U Beogradu je sve usporeno, komplikovano i sporo. Banke, državne institucije i šalterske službe su birokratizovane,  korumpirane i ’namerno’ iskomplikovane da bi se građani stavili u poziciju zavisnosti, nemogućnosti da se bilo šta završi bez veze i mita. Ponašanje, predusetljivost  i ljubaznost šalterskih službenica je skandalozan i šokantan. Nažalost, želja i šarm manjine koja želi da pomogne i izađe u susret je skadalozno opterećena papirologijom, dokumentima, potpisima i pečatima.

Status, pozicija i imidž javnih preduzeća mora da bude apsolutni prioritet za svaku Vladu, posebno za Vladu Srbije iz nekoliko razloga: prvo, imidž javnih preduzeća u Srbiji je loš i ne uživa poverenje građana; drugo, kontrola, nepotizam  i politčka kontrola i uticaji na taj sector je očigledan i izaziva ogorčenje posebno kod mladih i nezaposlenih,  treće, najave privatizacija i prodaja, odustajanje i odsustvo otvorenih i trensparentnih  tendera je mera sive i nekontrolisane politike i moći; četvrto, postavljanje directora i rukovodećih kadrova bez otvorenih konkursa su najčečće mera korumpiranosti, dominantnosti političkih koalicija i dogovorenih podela, i na kraju kao najopasnije, takvo stanje ne može da obezbedi i iznedri preduzetnički polet , inovacije ili da privuku inostrane investicije.

Ta vrsta imidža i ogorčenje javnoisti, racionalno, nameće i traži od Vlade i vladajućih političkih garnitura obećanje, najavu akcija, najavu rešenja za drugačiji rad i  ponašanje. U današnjoj Srbiji  te inicijative su još uvek pokreću zarad utiska da se nešto radi i samo zarad eventualne pobede na novim izborima.   Tek te inicijative treba da poprime karakter stvarne želje da se nešto promeni zarad nacionalnog intersa, prosperiteta naroda, privlačenja inostranih investitora i posebno,  podrške za razvoj preduzetništva i razvoj malih i srednjih preduzeća. Za prevazilaženje tog jaza između ‘tobožnjeg’ i ‘stvarnog’ činjenja  Srbiji će trebati još 6 – 8 ciklusa izbora. Dakle, za bolje i uređenije društvo i zemlju trebaće nam između 25 i  50 godina.  Jednosatvno,  još jedan život jedne generacije biče potrošen na naše nearcionalnoti, inat i nabeđenu svest  … ‘da smo najbolji’.

Korumpiranost, odssustvo patriotizma, neprofesionalizam i tragična dominantnost privatnih interesa osnovni su razlozi nečinjenja. Kontrola dobrih preduzeća, posebno javnog sektora, bili su izvor nekontrolisane moći uticaja, nelegalnog zapošljavanja i finansiranja partijskog aparata. Kompletna oblast propisa koja se odnosi na javni sector, izbor i postavljanje na najviše pozicije, finansiranje političkih partija mora se hitno i neodlžno urediti spram standard koji važe u svetu. Depolitizacija, profesionalizacija i transparentnost u radu javnog sektora treba da budu mera tih reformi.

Javni sector mora da se reformiše,  privatizuje i totalno depolitizuje. Svi konkursi i popunjavanje radnih mesta mora da bude javno, otvoreno i po konkursu. Odabir kandidata , obavljanje intervjua i izbor kandidata treba da bude povereno nevladinim, profesionalnim i specijalizovanim domaćim ili čak inostranim agencijama.  Sve nabavke i poslovni aražmani moraju da se obavljaju tenderima. Svi procesi reformi, racionalizacije i smanjenja treba da se obave preko tendera s jasno definisanim i očuvanjem nacionog interesa.  Upravljnje javnim sektorom treba da obavljaju Nadzorni odbori  koji se bira od građana i stručnjaka koji imaju potvrđeni moralni, etički,  profesionaoni ugled i autoritet.

Nedavni predlog i inicijativa za ukidanje upravnih odbora je dobar ali nije dovoljan. U javnim preduzećia na vrhu organizacione structura treba da postoji Presednik,  Izvršni director, Poslovni odbor koji je obično sastavljen od direktora koji se nalaze na čelu pojedinih menadžment funkcija (HRM, Marketing, Finansije, Operativni menadžment, Logistika & Transport, IT), i da se ne zaboravi da se u organizacionu i upravljačku  strukturu zvanično formaalizuje i obezbedi uticaj i interes zaposlenih, osnivanjem Saveta zaposlenih.

Uz sve to treba da se obezbedi i  institucionalizuje kontrola i nadzor koji štiti javni inters –  interes građana i potrošača formiranjem Nadzornog organa na nivou industrije i sektora. Taj organ je nezavisno i profesionalno telo  koje je nezavisno od političkih institucija i drugih neformalnih uticaja.

Političke partije treba hitno udaljiti i onemogućiti da imaju bilo kakav uticaj na operativnu politiku i vođenje javnih sektora. Eventualno mešaanje u bilo kakvoj, pa i u  najmanjoj meri treba žigosati kao kriminalnu aktivnost , protiv zakonito delovanje koje je upereno protiv interesa države i njenih građana. Zašto? Prvo, političke partije koriste tajne kanale i uticaje zapošljavanja političkih ličnosti  koje, često, nemaju stručni i profesionani profil; Drugo, pomažu nelegalno odlivanje fondova u finansiranje političkih partija; Treće, umesto da se novac odvaja za investicije, tehnologije i inovacije novac se odliva u stranačke fondove, private džepove  i političke kampanje.

Ta vrsta prakse podržava i održava korupciju, podmitljivost i ubija duh, preduzetništvo  i konkurentnost kompanija. Najviše, ubija duh i talent najsposobnijih koji ne vide perspektivu, očajni su i  to ih tera da šanse i sopstveni spas traže u napuštanju Srbije.

Nažalost,  taj ugrađeni mehanizam i uticaj ‘nekontrolisanih i korumpiranih kanala moći’ je vidljiv, oseća se i kod inostranih investitora stvara nervozu, nelagodnost i nesigurnost. U mom slučaju, ta situacija je utcala tako da sam odlučio da nakon četiri godine firmu zatvorim, stan u Beogradu prodam i da budući život planiram  i vežem za sredinu, koju mi u Srbiji volimo da opsujemo, kao truli, otuđeni, sebični život u neoliberalnom kapitalizmu Engleske. Odluka je doneta racionalno i bez iluzije o skorom ili značajnijem oporavku.

773 Total Views 1 Views Today