Jedna od osnovnih konkurentskih prednosti država i naroda u buducem periodu i u miljeu novih izazova koje nudi proces globalizacije, čine – obrazovanje, sposobnost i veštine (skills), posebno one koje se očekuju od budućih diplomiranih studenata, menadžera i lidera. U vezi s tim, odgovorne Vlade i profesionalne institucije na Zapadu uporno ukazuju na te probleme, traže rešenja i pokušavaju da unaprede i modernizuju proces obrazovanja kao zajednički napor između Vlade, univerziteta i obrazovnih institucija i, privrede. Tako, na primer, već se ukazuje da univerzitetska diploma nije dovoljna za dobijanje posla.
Povod za takvu ocenu nađen je u rezultatima istraživanja, koja su radjena za potreba Institute of Directors, u oktobru 2007. godine. Istraživanje je obuhvatilo 500 direktora koji su dali svoju ocenu za osobine, kvalitete i veštine koje treba da imaju mladi ljudi koji steknu univerzitetsku diplomu. Misljenje je zatrazeno za 28 očekivanih i različitih veština koje treba da imaju oni koji očekuju ponudu za posao. Izlistane veštine i kavlitet obuhvatili su, između ostalog, osnovne veštine (Basic skills), opšte vrednosti i veštine koje se očekuju prilikom zapošljavanja (general employment skills) , veština odnosa s drugim ljudima (people and social skills), i na kraju, lični kvaliteti i veštine (personal qualities and skills).
Dest najvažnijih osobina koje su, čalnovi Institute of Directors, odabrali su sledeće:
-
Poštenje i integritet,
-
Osnovna veština pisanja (Basic Literacy skills),
-
Vestina govorne komunikacije (Basic oral skills,
-
Odgovornost i pouzdanost (Reliability),
-
Spremnost za rad i izražena etika u radu,
-
Veština u baratanju brojevima (Numeracy skills),
-
Pozitivan ‘mogu da uradim’ odnos (Positive ‘can do’ attitude),
-
Tačnost (Punctuality),
-
Sposobnost da se posao završi do ugovorenog roka,
-
Sposobnost rada u timu i veština kooperativnog rada.
Interesantno je i važno da se upamti da su učesnici istraživanja na pitanje – šta je vaznije, kad se uporede, veštine za zapošljavanje ili specifični zahtevi koje nosi tehničko ili akademsko znanje ili specificna znanja vezana za određeni posao, odgovor je bio 65 posto budućih poslodavci su dali prednost veštinama koje se traže pri zapošljavanju (Employability skills). Videti, Institute of Directors skills briefing – December 2007, Graduates’ employability skills,www.iod.com.
Svi oni koji hoće da se zaposle moraju da budu spremni da se suoče sa izazovima i da demonstriraju sposobnost da mogu da rade dugo, uporno u različitim okolnostima i da ne podlegnu stresu i depresiji.
Kako i na koji način da steknete veštine koje se traže tokom zapošljavanja?
Dobijanjem univerzitetske diplome sigurno je da ćete razviti osobine koje se traže prilkom zapošljavanja, poput, timskog rada; uspešne prezentacije, rešavanja problema, sposobnosti istraživanja, i analitičke veštine. Ali, veoma često to nije dovoljno, i veoma je važno da radite i pokažete spremnost da ste deo i drugih vanškolskih aktivnosti, kao što su,
-
Iskustvo koje ćete steći pronalaskom posla na određeno ili puno radno vreme;
-
Volonterski rad, poput rada za humantitarne organizacije, crveni krst, pomoć izbeglim i raseljenim licima, rad u institucijama koje prihvataju ugrožene i bolesne;
-
Ekstra aktivnosti koje su vezane za program i obrazovanje na Univerzitetu, kao što su, studentski klubovi i udruženja, studentski sindikat, i napokon,
-
Stvaranje efikasne mreže (network-a).
Navedene aktivnosti, kod nas, nisu mnogo popularne i veoma često imaju negativnu konotaciju i nisu deo sistemskog pristupa u procesu obrazovanja mladih. Mladi, posebno oni koji očekuju ili traže posao na Zapadu, treba da upamte, da iskustvo van škole je ono što Vam nedosatje kad se budete suočili s medjunarodnim timovima koji Vas budu ocenjivali i primali na posao.
Najkritičnija oblast koja mora da se unapredi i poboljša jeste zainteresovanost svih onih koji su uključeni u obrazovni proces i odgoj mladih jeste razvijanje tzv. veština i sposobnost koje su vezane za međusobnu i opštu komunikaciju. U te osobine, ubrajamo – rad u timovima; liderstvo; međusobni odnosi i relacije i veština komunikacije; orijentisanost ka potrošačima; govorne i sposobnmosti pisane komunikacije i, posebno, svest razumevanja i ponašanja u drugačijim i različitim sredinama s različitim kulturnim vrednostima i tradiciijama.
Jednom rečju, ono što se traži na Zapadu i posebno u Engleskoj, nije samo tehničko i specijalizovano znanje i veštine, nego i mnogo više, pitanje odnosa i ponasanja spram drugih, posla i obaveza koje se od Vas očekuju.
Profesor Dr Miodrag IVANOVIC, Direktor
Meritum International Beogard, London, Zagreb
Leave a Reply